Kandidati 2020. godine

Predloženi kandidati za 2020.godinu su:

  • USTANOVA GODINE

Muzej savremene umetnosti u Beogradu: Četiri izložbe u zgradi Muzeja na Ušću i šest izložbi u Salonu savremene umetnosti. Izuzetni rezultati u oblasti međunarodne kulturne saradnje, a pre svega projekat „Čistač“, najveća evropska retrospektiva opusa Marine Abramović. Izložba „Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke. Umetnička dela iz kolekcije Instituta za međunarodne odnose u kulturi (ifa) od 1949. do danas“, međunarodna grupna izložba „Kuda idemo i koliko će to putovanje da traje“, retrospektivna izložba Dragana Ilića „(Re)evolucija“, izložba „U dodiru sa“ u saradnji sa Fakultetom likovnih umetnosti i Savezom slepih Srbije, izložbe umetnika Mariele Cvetić, Nikole Markovića, Lane Vasiljević, kao i umetničkog para diSTRUKTURA i grupna izložba mladih umetnica pod nazivom „Ženske priče“. Objavljeno je deset kataloga izložbi. Muzej savremene umetnosti je u 2019. godini naveden kao obavezna atrakcija za posetioce Beograda od strane uglednih magazina i publikacija kao što su New York Times, Guardian, Travel Weekly, Lonely Planet.

  • PROJEKAT GODINE

U kategoriji za Projekat godine predloženi su prema obimu i načinu realizovanja različiti projekti. Najobimniji i najposećeniji projekat je svakako retrospektivna izložba Marine Abramović Čistač koja je doprinela da MSUB bude predložen i za Instituciju godine. Izložba Kraj Velikog rata 1917-1918 sa upečatljivom scenografijom, zvučnim i svetlosnim efektima i autentičnim materijalom je jedna u nizu projekata koji su realizovani povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata. Koleginica Milica Čobanov projektom Muzej mladih je povezala srednjoškolsku omladinu sa kulturnim nasleđem koje se baštini u Spomen zbirci Pavla Beljanskog i tako ostvarila važnu edukativnu ulogu muzeja kroz nove forme prezentovanja i korišćenja baštine. Izložba Memento 75 razmatra temu holokausta iz perspektive treće generacije koja je živela sa članovima porodice (baka) koji su preživeli strahote koncentracionog logora. Autorke projekta Devedesete: Rečnik migracija uspešno su obradile kompleksnu temu migracija i izbeglištva na muzeološki veoma inventivan način. Izložba i prateći katalog koleginice D.Maskareli Moda u modernoj Srbiji suptilano razmatra konstruisanje identiteta građanske klase i proces izgradnje moderne države Srbije.

  • PUBLIKACIJA GODINE

U kategoriji publikacija godine predložene su dve naučne monografije (Teodor Kračun i Umetnička zbirka Rajka Mamuzića) koje svojim značajem izlaze iz okvira strukovnog udruženja i zaslužuju da budu prepoznate, pa i ovenčane nagradama u široj zajednici. Tako bi ova kapitalna dela usmerila pažnju javnosti na izdavačku delatnost muzeja. Monografije su izdavački poduhvat i obimom, uloženim sredstvima i grafičkim rešenjima u drugi plan stavljaju prilježan i hvale vredan rad kolega i muzeja čije su objektivne mogućnosti skromnije. Imajući u vidu da danas u Srbiji ne postoji sistematska institucionalna strategija očuvanja medicinske baštine publikacija Muzealizacija medicine: muzeji i zbirke u Srbiji, dr Jelene J.Simić je značajan doprinos prepoznavanju potrebe da se medicinsko nasleđe sačuva od zaborava. „Struktura ponuđene knjige korespondira sa idejom o muzealizaciji medicine u Srbiji i konstruisana je kroz poglavlja u kojima se jasno ocrtavaju istoriografska istraživanja. Englesko izdanje kataloga Dan vredan veka 1-XII-1918 (The Day Worth a Century – 1 XII 1918, Beograd 2019) je plod regionalne saradnje stručnjaka raznih profila koji pripadaju različitim akademskim sredinama sa prostora ex-YU. Rasprave o jugoslovenskoj ideji i šta je i kome Jugoslavija donela ili odnela i da li je bila „tamnica naroda“ ili modernizacijski projekat ovom publikacijom nisu završene ali su pokazale da je moguće uzajamno poštovanje mišljenja iako se sa njim ne slažete.

  • KUSTOS / MUZEJSKI STRUČNJAK GODINE

Predložene su koleginice koje su obeležile 2019. godinu realizacijom značajnih izložbi i kataloga kao i izradom prateće monografije. Koleginica Snežana Mišić je realizovala atraktivnu i muzeološki moderno prezentovanu izložbu o velikom pesniku i umetniku Đuri Jakšiću. Uradila je divan katalog i značajnu monografiju. Sa istim uspehom i koleginica Snežana Toševa je realizovala manje atraktivnu izložbu koju su takođe pratili i katalog i monografija. Predstavljajući pojedinačne opuse arhitekata Deroka, Petrovića, Kojića ona je ukazala na njihovo istrajavanje na očuvanju graditeljskog nasleđa. Svojim radom obe koleginice su doprinele proučavanju i prezentovanju kulturne baštine Srbije (Pravilnik, član 5). Koleginica Snežana Toševa je svojim radom skrenula pažnju na lepotu i vrednosti narodnog graditeljstva kao najosobenijeg dela naše kulturne baštine. U stvaranju druge monografije „Graditeljstvo u službi države – Delatnost i ostvarenja Arhitektonskog odeljenja Ministarstva građevina u srpskoj arhitekturi (1918-1941) koleginice Toševe, uložene su godine studioznog rada.