Поводом Дана студената, 4. априла 2022. године на Криминалистичко-полицијском универзитету отворена је изложба „Црвена листа угрожених културних добара у југоисточној Европи / Red List of Southeast European Cultural Objects at Risk“, која ће трајати до 4. маја 2022. године. У присуству бројних посетилаца, изложбу су отворили проф. др Зоран Ђурђевић, ректор Криминалистичко-полицијског универзитета, и доц. др Никола Крстовић, историчар уметности и председник Националног комитета ICOM Србија.

„Културна добра су основа идентитета сваког друштва и чувају се да би се пренела на будуће генерације. Због тога је њихова заштита у јавном интересу. ICOM црвене листе су једна од метода којом се изражава брига за културну баштину. Намењене су стручњацима из области уметности и баштине, царини, полицији, као и грађанима – да идентификују културна добра заштићена националним и међународним законодавством. Фокусиране су на подручја која су највише погођена крађом, и с њима у вези кријумчарењем и нелегалном трговином. Криминал у вези с уметнинама усмерен је против културне баштине човечанства. Усмерен је против нечега што има симболичку вредност, за шта нас везују историјске емоције и што се не може надокнадити − на нешто што је вредно не само за Србију, већ и за свет, као и за целу цивилизацију“, рекао је проф. др Зоран Ђурђевић, ректор Криминалистичко-полицијског универзитета приликом отварања изложбе.

Присутнима се на отварању изложбе видео-поруком из секретаријата ICOM у Паризу обратила Софи Делапјер, начелник Департмана за заштиту културнe баштине и образовање.

У име ICOM Србија, присутнима се обратио доц. др Никола Крстовић, историчар уметности и председник ICOM Србија: „Захваљујем се Криминалистичко-полицијском универзитету на фантастичној жељи и енергији да се овом изложбом, организованом у сарадњи са ICOM Србија, прича о Црвеној листи прошири. Учешће Србије у креирању Црвене листе било је веома приметно и веома значајно. Ипак, не треба заборавити да се ова Црвена листа односи на целу југоисточну Европу. Једини начин да се српско културно наслеђе заштити од крађе и илегалне трговине јесте сарадња са земљама у региону. И стручњаци у култури и стручњаци у заштити културног наслеђа, као и стручњаци из полиције и царине треба и морају да сарађују како би наслеђе било што је могуће више заштићено. У том смислу треба истаћи да културно наслеђе Србије јесте наше, али да, заправо, колико водимо рачуна и о наслеђу које припада суседним земљама, можемо очекивати да неко други води рачуна о нашем. Захваљујем се Радној групи НК ICOM Србија и свим музејима који су несебично допринели томе да препознају предмете који су веома важни да се нађу на Црвеној листи. Оне су инструмент превенције. Суштински је веома важно да знамо и препознајемо шта је то вредно и што нас чини оним што јесмо и што је део нашег, али и глобалног идентитета“, рекао је доц. др Никола Крстовић, председник ICOM Србија. Чланови Радне групе НК ICOM Србије су: др Адам Црнобрња, музејски саветник и археолог, председник Српског археолошког друштва; др Рената Самарџић, историчар уметности; Марија Радин, МА, виши документариста−конзерватор; и Наталија Ћосић, МА, археолог и виши конзерватор. Руководилац Радне групе је доц. др Никола Крстовић, историчар уметности и председник НК ICOM Србије.

Осим предмета српске културне баштине који су се нашли на ICOM Црвеној листи, на изложби су представљене и студије музејских стручњака, књиге из области криминала у вези с уметнинама, књиге о заштите културних добара у Србији, као и мултимедијални садржаји. Током трајања изложбе чланови Радне групе НК ICOM Србија одржаће низ предавања о криминалу у вези с уметнинама студентима Криминалистичко-полицијског универзитета.

Заједно са студентима, наставницима и запосленима Криминалистичко-полицијског универзитета, отварању изложбе присуствовали су и бројни представници музејске струке: директорка Тијана Чолак-Антић, Марко Стојановић и Јелена Тешић-Вулетић из Етнографског музеја, Барбара Панић и Рака Леви из Јеврејског историјског музеја, Бранислав Станковић из Народног музеја у Шапцу, Јелена Манојловић из Музеја за историју фармације, Зорица Јанковић из Историјског музеја Србије, Срђан Василијевић из Музеја науке и технике.