The Power of Museums

Праг, 20-28.августа 2022.године

ОПШТИ ПРЕГЛЕД И НОВА МУЗЕЈСКА ДЕФИНИЦИЈА

Генерална конференција ICOM која се одржала у Прагу представљала је велики подухват. Најпре због тога што је домаћин имао мање времена за организацију него што је то уобичајено (изабрани домаћин је био је град Александрија у Египту, али је одступи из  сигурносних разлога), потом због хибридног формата организације, те коначно и због унутрашњих (ре)организација: усвајања нове музејске дефиниције (након неизгласавања оне која је била предложена у Кјоту), избора на готово свим нивоима одлучивања – председника, потпредседника, ризничара (благајника), и Извршног одбора.

 

Великом већином гласова (преко 92%) усвојена је нова музејска дефиниција, а званичан превод на српски (као и на остале језике изузев три званична) тек треба да уследи:

“A museum is a not-for-profit, permanent institution in the service of society that researches, collects, conserves, interprets, and exhibits tangible and intangible heritage. Open to the public, accessible and inclusive, museums foster diversity and sustainability. They operate and communicate ethically, professionally and with the participation of communities, offering varied experiences for education, enjoyment, reflection and knowledge sharing.”

“A museum is a non-profit, permanent institution in the service of society and its development, open to the public, which acquires, conserves, researches, communicates, and exhibits the tangible and intangible heritage of humanity and its environment for the purposes of education, study and enjoyment.”

Незваничан превод:

„Музеј је непрофитно оријентисана, стална институција у служби друштва који се бави истраживањем, прикупљањем, чувањем, тумачењем и излагањем материјалног и нематеријалног наслеђа. Отворен за јавност, приступачан и инклузиван музеј негује разноликост и одрживост. Музеј ради и комуницира етично, професионално и уз учешће заједница нудећи  разнолика искуства за образовања, уживањe, промишљање и дељење знања.“ 

Наглашене речи представљају новине или измене. Таермин collect заменио је досадашњи accuire јер представља свеобухватнију делатност, додат је термин interpret у опису делатности музеја. Музеј више није непрофитна, већ установа оријентисана ка непрофитном пословању (о чему би свакако било добро повести дебату не само у Србији, већ и шире), додати су термини accessible и inclusive као и diversity и sustainability чиме је означена и измењена функција музеја у друштву, али делимично и према прошлости и будућности. По први пут је у дефиницији јасно истакнут део који се тиче етичности и професионалност – ethically, professionally – и то и у домену „унутрашњег“ пословања, као и комуникације према јавности, што се делом односи и на учешће заједница у обликовању музејског рада. Коначно, поред образовања и уживања, додати су термини reflection и knowledge sharing.

Критике у Прагу, махом дошле из земаља подсахарске Африке, односиле су се на неприхватање термина decolonizing и legaly (collects) што је оправдано тврдњом да ће нови Етички кодекс (у припреми) јасније дефинисати и ова поља, а да термини ethically и professionally покривају ову проблематику.

Као и свакој дефиницији, која је ствар компромиса, и овој се може доста приговорити. Ова је формулисана после велике кризе настале након предлога из 2019.године  (Кјото, 25. Генерална конференција), али, са друге стране, као партиципативног процеса у којем се преко 128 националних, међународних комитета и регионалних алијанси током самог процеса усаглашавало око њеног текста. 

Више о самом процесу у којем се дошло до нове музејске  дефиниције https://icom.museum/en/resources/standards-guidelines/museum-definition/

 

ТЕМЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ И ПРОГРАМ

Генералну конференцију обележиле су теме:

Сврха: Музеја и улога цивилног друштва

Одрживост: Музеји и отпор(ност)

Визија: Музеји и лидерство

Рађање (ново): Музеји и нове технологије

Поред главних програма (уводничари и округли столови) одржане су и остале сесије главног програма: Округли сто: Етички кодекс; Округли сто: ICOM  Реезолуције; ICOM  Меморијално предавање: LGBTIQ+Museums; ICOM  Пројекти солидарности; Округли сто: Моћ музејске дефиниције – заједничко тле музеја.

Детаљније о програму:

https://prague2022.icom.museum/resource/prague2022/programme/icom-2022-programme-overview-2022-08-10.pdf

и на Агори за све индивидуалне чланове НК ICOM Србија.

 

УЧЕШЋЕ ПРЕДСТАВНИКА СРБИЈЕ

Припреме за учешће делегације НК ICOM Србија трајале су готово читаве 2022.године уз отворен позив свим индивидуалним члановима Комитета да пријаве своје учешће на једној од сесија Међународних комитета.

За све учеснике којима је одобрено излагање НК ICOM Србија омогућио је уплату котизације у износу од 250 ЕУР.

У оквиру припрема за промоцију НК ICOM Србија у Прагу штампано је посебно издање (Специјал) часописа на енглеском језику и 150 примерака подељено је учесницима Конференције. Чланство НК ICOM Србија часопис је добило у електронској форми (мејлом), а може се преузети и на званичном сајту Комитета: https://icom-serbia.mini.icom.museum/en/publikacije/casopis-icom-srbija/, док је целокупно издање промовисано и у целости и текст по текст на друштвеним мрежама.

 

Поред специјал Часописа, један од главних „адута“ доброг представљања НК ICOM Србија била је и брошура Црвена листа за ЈИЕ у преводу на српски језик, чији ће нови круг промоције почети од октобра 2023.године.

 

Србију је у Прагу представљало укупно 13 чланова Националног комитета:

1. Никола Крстовић (председник, Излагање на сесији МК ICTOP: Nine lives of curator (Or about professional training as a method of exchange within National Committee)
2. Бојана Субашић (секретар НК ICOM Србија)
3. Неда Кнежевић, чланица ИО НК ICOM Србија и представник Форума словенских култураа (Жива награда) у оквиру заједничке сесије ICOM SEE и FSK)
4. Марија Радин (испред четворочлане радне групе за израду Црвене листе (поред Наталије Ћосић, Ренате Самарџић и Адама Црнобрње), сесија Генералне конференције посвећене првој Црвеној Листи на тлу Европе: The ICOM Red Lists, a tool to Protect Cultural Objects
5. Лидија Хам као делегирани представник потпредседнице НК ICOM Србија, Гордане Грабеж са правом гласа на ЕGA и GА.
6. Миља Стијовић, излагање на сесији МК DEMHIST: The power of the newly discovered magnificent seven
7. Веселинка Кастратовић, чланица Комисије за доделу Награде НК ICOM Србија
8. Снежана Мишић као делегирани представник чланице ИО НК ICOM Србија Тијане Палковљевић Бугарски са правом гласа на ЕGA и GА.
9. Јелена Огњановић, чланица Уредништва Часописа НК ICOM
10. Милена Милошевић Мицић, кустос године и стипендиста Фондације Гети за подршку учешћа на Генералној конференцији ICOM
11. Славко Спасић, потпредседник ICOM SEE, кандидат за место у ИО ICOM и модератор Округлог стола на сесији ICOM SEE: The power of museums Common Projects – Common Roots

12. Драгиња Маскарели, излагање на сесији МК COSTUME, Fashion World of the Kalef Family

13. Александра Николић, излагање на сесији МК ICTOP: Museums as pivotal intergenerational hubs: experiences of ICCROM`s Our Collections Matter program in Serbia

 

Поред off-site учесника НК ICOM Србију је веома запажено представљало још двоје колега у хибридном формату:

1. Јелена Поповић, излагање на обједињеној сесији МКа COSTUME, ICDAD, GLASS: Museum Glass Collection and New Strategies for the 21^st Century
2. Стефан Жарић, излагање на сесији МК  COSTUME: Rituals of Resilience: Ukrainian Folk Costumes from Kula, Serbia. Колега Жарић је уједно изгласан и за члабна Извршног одбора Међународног комитета COSTUME.

Укупно 15 чланова Националног комитета представило је свој и рад својих колега на начин који промовише свеукупну музејску делатност у Србији. Имајући у виду веома изражену колегијалност (праћење презентација колегиница и колега на лицу места без обзира на формат презентације), присуство на свим централним догађајима конференције (Separate meeting of the ICOM National Committees, Separate meeting of the ICOM  International Committees, 92^nd Session of the ICOM Advisory Council, Roundtable: Amendment of the ICOM statutes, Roundtable: ICOM external review – next steps, Heritage protection responses in Ukraine, Opening ceremony of the 26^th ICOM General Conference, ICOM Extraordinary General Assembly, 37^th Ordinary ICOM  General Assembly), али и пратећим догађајима какви су били Свечани пријем провод отварања Генералне конференције, Ноћ прашких музеја или предаја заставе организатору 27. Генералне конференције – Дубаију.

НК ICOM Србија изузетно је захвалан на сарадњи музејских установа које су препознале заједнички интерес и учествовале сопственим средствима у реализацији представљања музејске сцене Србије на најзначајнијој музејској смотри на свету: Народном музеју Србије, Галерији Матице српске, Музеју Југославије, Југословенској кинотеци, Природњачком музеју у Београду, Музеју примење уметности у Београду. Ипак, НК  ICOM Србија изражава велико жаљење што су две колегинице, иако су имале плаћене котизације за своје учешће и презентације, биле ускраћене за учешће у Прагууслед неразумевања руководства Музеја примењене уметности за важност њиховог учешћа (уживо), посебно имајући у виду да су обе биле посебно ангажоване (и још увек су) у реализацији активности у вези са Међународном годином стакла под покровитељством UNESCO-a.

НК ICOM Србија такође са жаљењем констатује да руководства музеја у Србији изван Београда и Новог сада не препознају у довољној мери значај сопственог представљања на ICOM Генералној конференцији, посебно имајући у виду различите могућности за покретање и остваривање сарадњи са сродним установама. Примера ради, Словенија је имала 34 представника у Прагу из готово свих музеја те земље. Директори и управни одбори, поготово мањих музеја, морају показати веће разумевање за представљање и презентовање стручног рада, достигнућа музеја и професионалног усавршавања поготово због чињенице да су делатност, циљеви и професионални принципи саставни део Закона о музејима Републике Србије.

Коначно, НК ICOM Србија честита свим колегама на учешћу, на заједничком деловању и међусобној колегијалној подршци, на одржавању старих и стварању нових пословних веза и отварању могућности за реализацију конференција међународних у Бееограду у наредним годинама. Детаљније о овим могућностима биће речи на наредним скупштинама Националног комитета.

 

Велика захвалност за одличан наступ тима Србије!

 

Срдачан поздрав свима,

Никола Крстовић

Председник НК ICOM Србија